Istorija računara i njegovih delova u slikama

Danas većina nas koristi personalne računare svakodnevno i većina nas može sebi priuštiti dovoljno jak računar. Veoma su kompatibilni te se mogu nadograđivati, a takođe su i laki pa ih možemo svuda prenositi.

Ali, sve ovo pre nekoliko decenija nije bilo izvodljivo, a prvi računari nisu bili ni blizu današnjim po svojim performansama. Na primer, da li ste znali da je portabilni računar težio 25kg i koštao oko 20.000 dolara? Da je prvi laserski štampač bio dovoljno velik da popuni većinu jedne sobe?

Ove i još mnoge druge informacije možete pročitati u nastavku posta, a i videti kako su izgledali neki od prvih hardverskih delova računara koje i dan danas koristimo.

Prvi računarski miš

first pc computer mouse
Slika: static.flickr.com

Izmislio ga je Douglas Engelbart 1963. godine na institutu „Stanford Research“. Ovaj miš je koristio dva točkića koji su bili postavljeni jedan pored drugog pod uglom od 90 stepeni. Jedan je pratio kretanje napred-nazad, dok je drugi pratio kretanje levo-desno. Miš na kuglicu nije izmišljen sve do 1972., a optički do 1980-te godine.

Douglas Engelbart nije dobio nikakve pare od ovog pronalska iako se kompjuterski miš i dan danas koristi.

Prvi miš na kuglicu

first trackball mouse
Slika: wikipedia.org

„Trackball“ je zapravo prvi put izmišljen 1952. godine. Osmislili su ga Tom Cranston i Fred Longstaff kao deo kompjuterizovanog sistema na bojnim poljima.

Prvi prenosivi računar

first portable pc
Slika: static.flickr.com

IBM 5100 Portable Computer uveden je 1975. godine, težio je 25 kg, bio je veličine malog kofera i bilo mu je potrebno spoljnje napajanje da bi radio. On je na jednom mestu sadržao sve delove, kao što su Procesor, ROM (nekoliko stotinak KB) i RAM (16-64 kb), 5″ CRT monitor, tastaturu i trake. Različiti modeli IBM 5100 su prodati od 8,975$ – 19,975$.

Prvi Laptop

first laser printer
Slika: cnn.com

Prvi Laptop računar (ili Notebook), nazvan je Grid Compass 1100 (GRiD) i bio je dizajniran 1979. godine od strane britanske industrije Bill Moggridge. Imao je ekran veličine 320 x 200 pixela, Intel 8086 procesor, 340 kb memorije, i 120 bps modem. Težio je oko 5kg i koštao od 8-10.000 $. GRiD je uglavnom koristila NASA i američka vojska.

Prvi IBM računar

first ibm pc
Slika: 8bitaficionado.com

Prvi IBM-ov personalni računar uveden je 1981. godine. Projekat nazvan „Project Chess“ i na njemu je radilo 12 ljudi na čelu sa Don Estridge-om i  Larry Potter-om. Ovaj računar je imao  Intelov 8088 procesor, 64kb RAM-a (moglo je da se proširi do 256kb), i floppy disk.

 

Prvi Apple računar

first apple pc
Slika: appliste.cz

Prvi Apple računar (Apple I) je ručno dizajnirao Steve Wozniak. Apple I je pušten u prodaju 1976. godine po ceni od 666.66$ a bilo je proizvedeno samo 200 komada. Apple I je u suštini bila samo jedna matična ploča sa procesorom, 8 KB RAM memorije, interfejsom i još neke dotane funkcije.

Prvi Hard Disk

first laser printer
Slika: pentacomputer.it

IBM Model 350 Disk File je bio prvi harddisk i bio je deo IBM 305 RAMAC računara kojeg je IBM počeo isporučivati 1956. godine. HardDisk je imao 50 24″ diskove koji su zajedno imali 4.4 mb meorije. Na OVOM linku možete pogledati istoriju Hard Diskova.

 

Prvi Laserski štampač

first laser printer
Slika: static.flickr.com

Laserksi štampač je izmislio Gary Starkweather 1969. godine. Prva komercijalna primena laserskog štapača nije se desila dok IBM nije objavio IBM model 3800 1976. godine. Ovaj štampač je mogao popuniti većinu jedne sobe.

Prvi Web server

first web server
Slika: docurated.com

Prvi Web server je bio računar na kome je pisalo: „Ova mašina je server, ne isključuj ga dole!!“ (misleći na Power dugme za gašenje računara) jer bi se tada ugasio ceo World Wide Web (www). Prva stranica je obajvljena online 6. Avg. 1991. godine.

 

Stefan Marjanov
Stefan Marjanov

Diplomirani inženjer informatike. Aktivno se bavim informacionim tehnologijama oko 13 godina, a nešto kraće i veb dizajnom. Takođe, osnivač sam ovog bloga na kome radim i pišem više od 10 godina. Ako želite da podržite moj rad kliknite ovde.

Budi u toku

Mrzi te da redovno posećuješ blog kako bi bio/la u toku sa objavama? Unesi svoj email i blog će ti jednom mesečno slati nove objave. Bez spama, odjavi se bilo kada.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *