Kilobit i Kilobajt

Kilobit i kilobajt se često spominju, pogotovo kod internet provajdera kada gledate brzinu protoka za neki paket. Ali mnoge zbunjuje kada na testu brzine vide drugačiji broj od onog koji stoji u ugovoru.

Problem nastaje jer korisnik ne razume razliku između kilobita i kilobajta. Odnosno, megabita i megabajta, i uopšte bita i bajta. Zato, krećemo od početka.

Bit i bajt

Bit je skraćenica od dve engleske reči – Binary Unity – i jednak je jedinici ili nuli. Bajt se sastoji od 8 bitova (npr. slovo A se zapisauje kao 01100001). Dakle, bajt se sastoji od 8 bitova, koliko je potrebno da se smesti jedno slovo ili znak.

Jedan kilobit se sastoji od 1024 bitova. Jedan kilobajt ima 1024 bajtova, odnosno 8 kilobita. Još je bitno da zapamtite kako se šta piše: Kbps (Kb/s) je kilobita u sekundi, KBps (KB/s) je kilobajta u sekundi. Da, KB/s i KBps je isto, i znači „Kilobytes per second“. Isto važi i za Kbps, Mbps itd.

Megabit i Megabajt

Istra priča i ovde. Jedan megabajt ima 1024 kilobajta, ili 8 megabita. I tako dalje.

Dobro, kada smo ovo razumeli, da vidimo šta je problem kod testiranja brzine. Zapravo, nema nikakvog problema. Internet provajderi koriste ove veće cifre (Mbps), a vi računajte sami šta vam treba.

Primer: uradili ste test brzine i dobili rezultat 36 Mbps (megabita u sekundi), to je jednako 4.5 MBps (megabajta u sekundi), a što možete izračunari i u Google pretrazi. Ako fajl ima 22 megabajta (MB), vi ćete skinuti taj fajl za oko 5 sekundi (u teoriji).

Dakle, internet provajderi stave npr. „brzina 40 Mbps“ i vidite velik broj – super. A kada počnete da skidate fajl, vidite manju cifru. E to je taj „trik“ koji koriste. No, vi sada znate kako da izračunate na osnovu tog njihovog broja kolikom brzinom ćete skidati fajl, i nemate problema.