NFC (Near Field Communication) je kratkodometna tehnologija bežične komunikacije. NFC možemo gledati kao WiFi, Bluetooth, 3G, 4G… ali razlika je što radi na različitoj frekvenciji i ima drugačiji princip napajanja i razmene podataka.
NFC možemo podeliti na pasivne i aktivne.
Pasivni
Oni su veličine poštanske marke i koriste se samo za čuvanje i slanje podataka. Ne zahtevaju eksterno napajanje već sami generišu potrebnu energiju za čuvanje podataka elektromagnetnom indukcijom, a koja nastaje putem radio talasa generisanih od strane aktivnog NFC čitača. Kao takvi, mogu se koristiti gotovo svuda.
Aktivni
Aktivni NFC mora biti deo nekog većeg sistema i mora imati eksterno napajanje. Kako se pasivni NFC koristi samo za čuvanje i slanje podataka, aktivni služe za čitanje i slanje podataka. Dakle, ako uskladištimo neku informaciju na pasivnom NFC-u, sa aktivnim NFC čitačem možemo očitati tu informaciju prostim prelaskom pored samog čipa. Aktivni NFC, kao što rekoh, mora biti integrisan u neki veći sistem, recimo Smart uređaj kao što je mobilni telefon.
NFC tehnologija u Smart uređajima
Primena NFC tehnologije se svake godine povećava i sve više Smart uređaja dobija ove čipove. Možemo reći da je NFC u telefonima postao standard 2012. godine kada je u zvaničnoj reklami za Galaxy S3 Samsung je istakao i mogućnost deljenja slika sa telefona na telefon prostim dodirom na istu.
Dovoljno je da naslonite jedan telefon na drugi, dodirnete sliku i ona će u sekundi biti poslata na drugi uređaj.
Ovo je izvodljivo upravo zahvaljujući NFC tehnologiji. U ovom slučaju, oba telefona poseduju Aktivni NFC koji čita/šalje informacije.
Ali, bitno je napomenuti da se sam fajl šalje putem WiFi Direct tehnologije, a samo uspostava veze se dešava pomoću NFC-a. Ovo je inače i dan danas praksa jer NFC ne može da prenese mnogo podataka za kratko vreme, ali zato može malo podataka da prenese gotovo instant (što je idealno za ostavrivanje komunikacije).
No, pošto telefon poseduje aktivni NFC čitač, on može čitati i pasivne NFC čipove. Dakle, možete približiti telefon pasivnom NFC čipu i očitati informacije sa njega.
Jedan odličan primer NFC tehnologije je plaćanje na kasama prostim prelaskom kartice preko čitača. U ovom slučaju, pasivni NFC čip se nalazi u kartici a aktivni NFC čitač je u nekom aparatu povezanim za kasu.
Ista logika je primenjena i u pametnim telefonima pa tako sada možemo plaćati njima umesto karticama. U ovom slučaju imamo dva aktivna NFC čipa, s tim da se pasivni iz kartice prvo kopira u telefon kako bi kasnije mogao da se koristi. Za ovu tehnologiju ste možda čuli kao Google Pay ili Samsung Pay.
Još jedan dobar primer su kafići gde na svakom stolu stoji pasivni NFC pomoću kojeg možete naručiti određeno piće. Informacija stiže do računara gde zaposleni vide sa kog stola i koje piće je naručeno.
Trenutno u svetu postoji dosta Smart uređaja koji poseduju NFC. Jedan od kriterijuma pri kupovini mog novog telefona je upravo bila i ta stavka – NFC.
Ako želite da kupite NFC tagove, možete ih pronaći po veoma niskim cenama na sajtu Aliexpress. Ja sam konkretno kupio 6 komada za nekih 300 dinara > LINK.
Izvor: seminarski rad „NFC tehnologija u pametnim uređajima“, TF „Mihajlo Pupin Zrenjanin“, 2013, Stefan Marjanov.
