Svuda oko nas viđamo reklame za nove pametne telefone, nove specifikacije, brži procesori, više RAM-a, razni biometrijski senzori… a u poslednje vreme i nove tipove ekrana. U reklamama proizvođači telefona uvrste i informacije o ekranu jer upravo preko ekrana vršimo najviše interakcija sa samim uređajem. I onda se neki korisnici nađu u zabuni bombardovani raznim nazivima ekrana. U ovom članku ukratko o trenutno dostupnm tipovima ekrana kod pametnih telefona.
Prvo da raščistimo: postoje samo 2 vrste ekrana
- LED bazirani ekrani
- LCD ekrani
LED
Kod LED ekrana u pozadini su male LE diode – crvena, zelena, plava – i uključuju se i isključuju po potrebi. Ove diode su jako male i ne vide se golim okom, a što ih je više na što manjoj površini rezolucija je veća i slika oštrija.
AMOLED
Onaj „LED“ deo se odnosi na LE diodu (Light-emiting diode), za koju ste već znali i videli svuda u svojoj okolini. Slovo „O“ označava „Organic“ i odnosi se na organski sloj koji se stavlja između provodnika LE dioda. I na kraju ono „AM“ označava „Active Matrix“ što u suštini predstavlja tanki sloj tranzistora (TFT) koji povezuje svaku diodu i omogućava bržu promenu stanja. Dakle, to je LED ekran sa nekim unapređenima.
Kod ovih ekrana su problem plave diode jer su slabije od crvenih i zelenih. Rešenje je u rasporedu dioda pa se sada koristi „Triangular“ raspored, a plave diode su veće kako bi bile svetlije. Na slici možete videti taj raspored.
Super AMOLED
Oni su u suštini AMOLED ekrani samo što je senzor dodira sastavni deo ekrana a ne poseban sloj iznad. To ovaj ekran čini još tanjim. Ovaj izraz Samsung koristi u marketinške svrhe jer zvuči mnogo bolje i naprednije jer, pa reč SUPER mora da bude nešto mnogo bolje.
Infinity Display
I u ovom slučaju se radi o AMOLED ekranima, tačnije Super AMOLED ekranima, ali je razlika u veličini ekrana u odnosu na telo telefona. Galaxy S8 reklamiraju kao telefon sa Infinity Display ali je u suštini to Super AMOLED ekran.
Prednosti i mane LED ekrana:
Prednosti
- Tanki i lagani
- Odličan ugao gledanja
- Širok spektar boja
- Odličan kontrast, duboke crne, jake svetle boje
- Ušteda el. energije (kada je pozadina crna diode se skroz isključe)
Mane
- Mnogo skuplja i kompleksnija proizvodnja (veća cena)
- Plave LE diode brže gube svetlinu od ostalih što smanjuje životni vek panela
- „Burn-in“ rizik ako deo ekrana duže vreme prikazuje istu sliku
LCD
Skroz drugačija tehnologija koja funkcioniše sa tečnim kristalima (Liquid Crystal Display). Pisao sam rad na fakultetu o ovim ekranima, kako funkcionišu u detalje, i članak na osnovu tog rada, pa pročitajte OVDE.
Ukratko: LCD ekrani imaju pozadinsko osvetljenje koje sija kroz polarizujuće filtere, tečni kristal i filtere boja. Tečni kristali se okreću kada se primeni napon na njih, a u zavisnosti od količine voltaže koja se primeni na kristale oni se okreću pod određenim uglom i tako propuštaju određenu količinu svetlosti. I ovde imamo tri poznate boje – crvenu, plavu, zelelenu – u vidu filtera (poznatiji kao sub pixels) koje se stapaju u određenu boju.
Super LCD
Kao i kod AMOLED i ovde imamo „Super“ tehnologiju. Takođe se koristi termin za ekrane koji imaju ugrađen senzor dodira tako da ne postoji razmak, i samim tim je ekran tanji.
Retina i Retina HD
Samsung nije jedina kompanija koja koristi „fensi“ nazive u marketinške svrhe, tu je i Apple. Naime, Apple za svoje uređaje koristi LCD IPS ekrane, ali ih naziva „Retina“ jer zvuči „kul“. Retina ekrani su se prvi put pojavili kod iPhone 4 telefona i nudili su oštriju sliku zbog veće gustine piksela (300 ppi). Kasnije se pojavljuje Retina HD što je u suštini Retina (LCD IPS) ali u 720p rezoluciji.
Super Retina HD
Pojavom iPhone X (10) telefona Apple predstavlja i svoj prvi telefon sa AMOLED ekranom. U ovom slučaju koristi se AMOLED ekran samo pod nazivom Super Retina HD jer je to „kul“, a tehnologiju poznajemo odavno.
Prednosti i mane LCD ekrana:
Prednosti
- Odličan prikaz prirodnih boja
- Nema rizika od trajnog „Burn-in“
- Jeftinija i jednostavnija proizvodnja
Mane
- Ugao gledanja može biti umanjen zbog dubine slojeva
- Nema dubokih crni pa ni kontrast nije najbolji
- „Curenje“ pozadinskog svetla može biti problem (backlight leakage)
- Nije moguće povećavati rezoluciju mnogo zbog fizičkog ograničenja veličine tranzistora
- Moguća pojava privremenog „Image retention“ problema (slično kao Burn-in)
- Nema uštede energije jer je pozadinsko osvetljenje uvek uključeno bez obzira da li su pikseli isključeni ili ne
Detaljnije je objasnio Gary Sims za Androidauthority pa pogledajte video ako želite:
