Kako funkcioniše čitač otiska prsta u telefonu?

Sve više i više pametnih telefona danas ima ugrađen senzor otiska prsta, odnosno „Fingerprint“. Bilo da je postavljen napred, nazad, sa strane, način na koji funkcionišu je isti. U ovom članku jednostavno objašnjenje kako taj senzor funkcioniše.

Fingerprint funkcioniše u suštini isto kao i, recimo, onaj Trackpad kod laptop računara, ili bilo koji noviji ekran osetljiv na dodir. Ti uređaji koriste kapacitivnost za registrovanje dodira.

Kapacitivne pločice

Ne morate razumeti tačno kako radi ova tehnologija, dovoljno je samo da znate da te površine osetljive na dodir detektuju statički elektricitet vašeg prsta. U onoj tački gde se napon promeni, procesor računa X i Y koordinate i tu informaciju šalje dalje na obradu.

E sad, klasični senzor otiska prsta radi na isti način, samo što umesto jedne veće kapacitivne površine ima mnogo manjih. Te male površine osetljive na dodir su smeštene tik ispod sloja zaštite na koji vi prislanjate prst.

Ove sićušne pločice su poređane jedne pored drugih u nekom „kućištu“ i sve zajedno se ponašaju kao jedna ploča. Same pločice, a i razmak između njih, su manje od onih linija koje čine otisak prsta. Kao što znate, otisak prsta je ništa drugo nego unikatna šara na prstima koje se sastoje od udubljenja i ispupčenja.

Kada vi prislonite prst na senzor, te ispupčene linije dodiruju one sićušne kapacitivne pločice, dok udubljenja ne. Senzor na taj način „zna“ koje tačno sićušne pločice su dodirnute, a koje nisu. Na osnovu toga se kreira „slika“ otiska prsta.

Dakle, ovde nemamo X i Y osu, već jednostavno stanje „DA“ ili „NE“, odnosno „Dodiruje“ ili „Ne dodiruje“.

Preciznost

To je osnovni princip rada ovih standardnih senzora, ali u celom procesu veliku ulogu takođe igra i softver. Vi kada dodajete u bazu svoje otiske prstiju, telefon koristi informacije iz senzora ali i dodatne funkcije koje kreiraju jasnu i preciznu sliku.

Ako se sećate kada ste dodavali svoj otisak prsta morali ste da više puta prislonite prst na senzor, svaku put iz drugog ugla. To je zato da bi telefon napravio sliku celog otiska (budući da je senzor manji od otiska), a i da bi kreirao precizniju sliku. Time se povećava preciznost, ali i smanjuje sigurnost.

Ultrasonični senzori

Do sada sam pisao „standardni“ senzori jer sam mislio na ove kapacitivne koji se koriste kod svih današnjih pametnih telefona. Ipak, ovi senzori imaju ograničenja pa se radi na alternativnim rešenjima.

Ograničenje je što zauzimaju dosta mesta jer moraju da imaju direktan dodir sa prstom. Ne mogu se postaviti ispod ekrana telefona jer je i sam ekran osetljiv na dodir i koristi istu tehnologiju. Rešenje su ultrasonični senzori.

Ovi senzori rade tako što emituju ultrasonične talase koji se odbijaju o površinu prsta i vraćaju nazad u senzor. Zatim se računa gde je tačno signal „udradio“ i koliko mu je bilo potrebno da se vrati nazad u senzor. Kada se sve to uzme u obzir, može se kreirati slika otiska prsta.

Mogu se postaviti i ispod ekrana telefona jer se ultrasonični senzori mogu emitovati kroz ekran. Takođe imaju prednost po pitanju pouzdanosti jer mogu očitati i vlažne i prljave prste, a i dodatno su zaštićeni staklom.