Kako su kineski telefoni tako jeftini a imaju dobre specifikacije?
Sve više i više kineskih telefona košta sve manje i manje, a po specifikacijama pariraju nekim Flagship telefonima – kako je to moguće? Neki čak imaju i bolje specifikacije, a koštaju nekoliko stotina evra manje. U ovom članku ću napisati i objasniti nekoliko metoda kojima se služe.
Prvo da uporedimo neki dobar kineski telefon sa trenutno najpopularnijim pametnim telefonom Galaxy S9:
Umidigi S2 (4G) | Galaxy S9 | |
---|---|---|
Ekran | 6″ Edge-to-Edge | 5.8″ Infinity Display |
Zadnja kamera | 16.0MP + 5.0MP | 12 MP |
Čitač otiska prsta | Da (nazad) | Da (nazad) |
ROM / RAM | 64GB / 4GB | 64GB / 4GB |
Baterija | 5.100 mAh | 3.000 mAh |
CPU | 8×2.3GHz | 4×2.7 GHz + 4×1.8 GHz |
Cena | ~153€ | ~840€ |
Kao što možemo videti specifikacije su slične između Galaxy S9 i kineskog telefona Umidigi S2, a razlika u ceni je ogromna. A ovo nije jedini telefon i jedini proizvođač, ima ih dosta. Kako je moguće onda da svi oni drže tako nisku cenu telefona, a da ti telefoni imaju specifikacije kao Flagship?
#1 Kupuju na veliko komponente
Kineski proizvođači kupuju komponente „na veliko“ koje su dostupne svima umesto da troše novac na razvijanje tehnologije i pravljenje svojih komponenti, kao što to rade velike kompanije (Samsung npr. proizvodi ekrane i procesore).
#2 Štede na marketingu
Velike kompanije daju milione na reklamiranje svojih proizvoda, dok kineski proizvođači ne troše gotovo ništa para u te svrhe. Oni reklamiraju svoje proizvode kroz društvene mreže i koriste tehniku pod nazivom „Gerila marketing„. Samim tim što su im telefoni jeftini korisnici će ih reklamirati sami.
#3 Oslanjaju se na gotove e-commerce platforme
Gotovo svi kineski proizvođači mobilnih telefona svoje uređaje prodaju online preko platformi za online kupovinu, kao što su Aliexpress, GearBest, Amazon, itd. Ne troše novac na fizičke ranje koje svakako sve manje i manje ljudi posećuje (ima nekoliko izuzetaka, npr. Xiaomi).
#4 Oslanjaju se na „Agglomeration economies“
Pošto se uglavnom sve ove kompanije nalaze u, ili okolini Šendžena (grad na jugu Narodne Republike Kine koji ima status posebne ekonomske zone u toj državi), mogu brzo i lako nabaviti jeftine delove i radnu snagu. Zbog toga ne moraju da ulažu mnogo novca u sopstvenu logistiku. Postoji čitava priča oko tog grada i zašto se baš tamo razvija Tech industrija, ali možda o tome drugom prilikom.
#5 Plaćaju manje za komponente
Možda će vas iznenaditi ali činjenica je da te kineske kompanije kupuju uglavnom iste komponente kao i one veće kompanije. Jedina razlika je što oni plate manje za istu komponentu nego velike kompanije. A kako to uspevaju? Odgovor je Binning.
Vidite, velike kompanije moraju da održe svoju reputaciju i zbog toga kupuju komponente iz najviše klase. Te komponente su prošle testove i na, recimo, nekoliko hiljada jedinica test nije prošlo svega 1%, što je izuzetno malo. Komponente iz te klase su mnogo kvalitetnije, ali i dosta skuplje.
S druge strane, manje poznate kompanije kupuju delove iz nižih klasa. Delovi iz tih grupa imaju veći procenat neispravnosti prilikom provere, i zbog toga im je cena znatno niža.
#6 Ne prave profit na telefonima
Većina proizvođača ovih jeftinih telefona uopšte ne zarađuje na telefonima, prodaju za onoliko novca koliko su uložili. Zašto to rade?!
Ovu strategiju ne koriste svi kineski proizvođači telefona, ali neki da, kao što je npr. Xiaomi.
Ova logika ima smila, jer tako će prodati više telefona, što odmah dovodi i do povećanja broja korisnika. Usput grade brend i povećavaju udeo na tržištu. A gde je zarada? Najviše zarađuju na raznim dodacima (Accessories) i uslugama koje nude.
Recimo, Xiaomi zarađuje dosta novca prodavajući slušalice, powerbanks, televizore… a prodaju čak i putne torbe i papuče. Pored toga zarađuju i prodajom servisa i aplikacija koje dolaze uz telefon, npr. MiCloud.
Prelazak sa Flagship telefona?
Da li ovo znači da bismo trebali svi da pređemo na ove jeftine telefone jer, pa pogledajte, imaju odlične specifikacije? Odgovor je – NE.
Iako ovi telefoni imaju specifikacije koji na papiru parira Flagship uređajima, oni ipak imaju mane. A evo nekoliko:
#1 Kvalitet izrade
Možda ti jeftini kineski telefoni izgledaju lepo „na oko“ sa 1+ metara udaljenosti, ali izbliza se može videti ne tako kvalitetna izrada. Kada biste uporedili jedan takav telefon sa nekim Flagship telefonom, videli biste u trenutku koji telefon košta 150 a koji 800 evra. Velike kompanije jednostavno ulažu novac u tehnologiju i sam proces proizvodnje i naravno da se vidi rezultat na kraju.
#2 Ekran
Bez obzira što u specifikaciji piše da telefon ima edge-to-edge ekran od 6 inča, kvalitet se vidi čim pogledate u njega. Uglavnom nećete videti u specifikaciji broj piksela po inču (ppi) jer je taj broj uglavnom mali. Recimo, telefon koji sam na početku koristio za poređenje ima 268 ppi a ekran je od 6 inča – ima li šta gore? Čak i iPhone ima bolju rezoluciju.
Da ne pominjem tehnologiju ekrana, AMOLED i slične tehnologije zaboravite, IPS je najbolje što ćete dobiti.
#3 Kamera
Opet, u specifikacijama onog telefona se pominju neke dve kamere sa dosta megapiksela, ali kakve su one zaista? Blago rečeno – užasne. „Dual-lenses“ se ovde koristi samo u marketinške svrhe. Bokeh efekat je tu samo na papiru, a u realnosti kamera samo zamuti deo oko centra slike (videti na primeru ispod).
Pogledao sam dosta recenzija ovih kineskih telefona sa 2 ili 3 kamere, i kod svakog telefona je ista priča: druga kamera ne radi ništa. Ok, ako je Telephoto kamera onda još i radi to prebacivanje s jedne na drugu radi zumiranja, ali ako očekujete super Bokeh efekat – zaboravite na to.
Te kamere nemaju čak ni neku softversku obradu, pa možda da prepozna ivice i zamuti ostatak. Sve što možete izvući je slika prosečnog kvaliteta bez ikakvih naprednih tehnologija.
#4 Podrška
Kada sam pisao o Flagship telefonima pomenuo sam dobru podršku kao prednost. I ovde to pominjem jer ovi kineski telefoni nemaju nikakvu podršku.
Recimo, ako vam telefon stigne sa Android 7.x sistemom, velika je verovatnoća da ćete taj sistem imati koliko god vam telefon trajao. Jedina nada je Android zajednica koja možda ponudi neki Custom ROM, ali to se desi uglavnom kada se radi o malo poznatijim kineskim telefonima.
Zašto onda kupiti ovakav telefon?
Pa uglavnom zbog cene. Ako vam treba telefon za koji vas neće biti briga ako vam ispadne, neko ga ukrade, i slično – samo napred. Ako pak želite da kvalitetniji telefon koji će trajati duže, i da imate najnovije super opcije, onda preporučujem neki Flagship.
Verujem da je sve sto je napisano tacno u 95% slucajeva ali nikako ne mogu da se slozim da to ima veze sa Xiaomi telefonima. Mislim da je on vladar cenovnog ranga od 100 do 300 eura. Najbolji odnos cena-kvalitet.
Linus iz LTT nije koristio Redmi 5 Plus, a ovo je samo prepiska njegovog videa, tako da se zali njemu😂
Hahahaha
Da li ovo isto vazi i za Tesla telefone?I kakvi su generalno Tesla telefoni?Planiram da kupim neki novi,polovni telefon do 200 eura pa letim na 100 strana da li neki polovni Huawei P seria do 200 eura tipa Huawei P10 ima do 200 eura ili neki kineski ili novi Tesla.Mnogo je dilema sta uzeti do 200 eura novo ili polovno neke „marke“ ili ove sada kineze ili Tesla koj je kao Srpski itd..Neka preporuka da li uopste gledati ove kineze prepakovane Xiaomi,Meizu Tesla itd… ili bolje neki polovni flagship Huawei P serija.Imao sam Huawei Y330 low budget telefon star oko 3 godine sobzirom da je bas ono low telefon i da se nije moglo ocekivati neke performanse bio je odlican I radio savrseno pa sam zato i uzeo u razmatranje neki Huawei neka polovna P serija,a opet citam ovi kinezi malo para mnogo muzike ili ovaj Tesla ima dosta hvale itd…
Bolje da si uzeo xiaomi redmi 5 plus za primer, vrv onda ne bi bilo ovih glupih komentara o ispadanju i losoj izradi
imao sam nekoliko Samsung flagship telefona, dok nisam shvatio da i oni mogu da padnu, kada novo staklo treba platiti koliko košta novi kineski telefon sa boljim karakteristikama. Zadnji telefon koji sam kupio prošle godine bio je LG G4, a sada razmišljam da pređem na telefone koje ste opisali u tekstu.
Znam da nekome igra ulogu marka telefona, ali ima i nas koji želimo da posjedujemo telefon, a ne da telefon posjeduje nas.