Istraživanje psihologa sa univerziteta „Georgia State University“ je otkrilo da su majmuni bolji u rešavanju problema od ljudi. Prema istraživanju majmuni su pokazali da bolje rešavaju probleme od ljudi jer, kako se navodi, ljudi teže ka neefektivnim strategijama u rešavanju problema.
„Mi smo unikatna vrsta i izvanredni smo na mnogo načina. Ipak, nekada smo i glupi“ – izjavila je Džulija Vocek, koautor istraživanja.
Odabrano je 56 ljudi, 7 Rezus makaki i 22 Kapucin majmuna za test u kojem je bilo potrebno igrati igricu rešavanja problema.
Igra je podrazumevala prosto prepoznavanje oblika, a igrači su imali na ekranu četiri kvadrata: jedan sa crtama, jedan sa tačkama i dva prazna. Igrači su trebali da prepoznaju kvadrate sa crtama i tačkama, kliknu na onaj sa crtama pa zatim na onaj sa tačkama. Kada to urade, na ekran se pojavljuje plavi trougao koji je potrebno kliknuti kako bi se osvojio poen. Svaki poen majmunima je donosio nagradu u obliku kaše od banane, a ljudi su dobili jednostavan zvuk navijanja.
Test se odvijao prema planu sve do polovine igre kada su istraživači ubacili „prečicu“ do pobede.
70% majmuna je veoma odmah razumelo prečicu i počeli su da klikću na plavi trougao čim bi se pojavio na ekranu, pa čak iako nisu prvo selektovali potrebne kvadrate. Takođe, više od 20% majmuna je koristilo tu prečicu kada god je to bilo moguće.
Sa druge strane, ljudi su se držali originalnih pravila i ignorisali plavi trougao na ekranu. Samo jedan učesnik, od ukupno 56, je iskoristio ovu prečicu.
U istom eksperimentu istim ljudima pokazan je video u kojem se vidi kako neko drugi koristi tu prečicu, što im je jasno govorilo da se ne plaše da „probaju nešto novo“. Čak i nakon što su dobili dozvolu da prekrše pravila, čitavih 30% učesnika se i dalje držalo originalnog puta.
Autori istraživanja sugerišu da ljudi, umesto da koriste svoju kreativnu stranu mozga, više se drže strane za rešavanje problema. Ovo je, kako navode, posledica prakse koja se primenjuje u Zapadnom edukacionom sistemu. Te posledice nas mogu dovesti do loših odluka i promašenih prilika.
„Ako su strategije za rešavanje problema toliko usađene da se nove informacije zanemaruju, mogu nas dovesti do donošenja neefikasnih odluka i tako propustiti prilike“ – navode autori istraživanja.
Prema Džuliji, problem leži u edukacionom sistemu koji se fokusira na pamćenje činjenica umesto da se ohrabruje improvizacija: „Da bismo donosili dobre odluke, nekada moramo promeniti dostupne opcije“.
„Ne predlažem da se sruši ceo Zapadni edukacioni sistem, ali zanimljivo je misliti o tome kako učimo našu decu da misle na jedan određeni način i ostanu ‘unutar kutije’ umesto da misle izvan nje. Samo razmislite“.
Džulija je dodala: „Postoje dobri razlozi zbog kojih radimo to što radimo, ali mislim da nas to ponekad može dovesti samo u nevolje“.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Scientific Reports“ 13. septembra.
