Da li kupiti jedan ultrawide ili dva standardna monitora?

Ultrawide monitori postaju sve dostupniji i izbor je sve veći pa se sve više ljudi odlučuje za njih umesto za dva ili tri standardna. Ali, da li je to ultrawide monitor baš uvek bolji izbor ili je pak bolje uzeti više standardnih?

U ovom članku iznosim svoje mišljenje jer sam ovu temu više puta pokretao u razgovoru, a i na internetu se često povede polemika. Generalno važi pravilo da svako bira šta mu više odgovara, ali poenta ovog članka nije ubediti jedne ili druge da izaberu ono suprotno, već pomoći onima koji se dvoume i svejedno im je.

Ukratko, moj stav je generalno: bolje uzeti dva ili više standardnih nego jedan ultrawide (za prosečnog korisnika).

E sad, zašto? Naravno da imam više razloga.

#1 Uvek imam bekap opciju

Najvažniji razlog je: ako se ultrawide monitor pokvari, ostajem bez računara dok monitor ne dođe sa garancije (što ume da potraje do 30 dana). Ali, ako imam više standardnih monitora i jedan se pokvari, uvek imam onaj drugi kao rezervu koje mogu koristiti za rad. Neće to biti kao sa dva monitora, ali je ok rešenje dok onaj drugi ne dođe sa garancije. Bolje i taj jedan nego nijedan. Naravno, mogu oba monitora da se pokvare u isto vreme, ali šanse za to su ravne nuli.

Ovo ne deluje kao velika stvar mnogima, ali kada dođe taj trenutak da morate dati svoj jedini monitor na garanciju i ostati bez računara na mesec dana, počnete da žalite što ste uzeli jedan veći umesto dva standardna. Pogotovo ako vam posao zavisi od računara i ne možete da priuštite ni dan bez njega.

Generalno uvek imam rezervne krucijalne komponente koje su sklone kvarovima i nisu zaštićene (monitor, tastatura, miš, napajanje i sl.). U svakom trenutku mogu ubaciti rezervnu komponentu privremeno dok ne kupim novi deo ili se trenutni ne vrati sa garancije. Ako vam posao zavisi od računara, morate početi da razmišljate na taj način ako već niste.

#2 Fleksibilnost

Kada imate samo jedan ultrawide monitor, on može trošiti više struje jer se napaja ceo ekran bez obzira koliki deo koristite. Ukoliko imate dva i više klasičnih monitora, uvek možete isključiti one koje ne koristite i tako uštedeti struju.

Takođe, ako radite samo na jednom monitoru i smeta vam svetlost koju emituju ostali monitori, prosto ih isključite. Kod ultrawide monitora to (u većini slučajeva) nije moguće.

Uz to, ako vam zatreba prostora na stolu, uvek možete skloniti neki od monitora privremeno, dok kod ultrawide monitora to nije moguće.

Generalno, imate mnogo više opcija i dosta ste fleksibilniji sa više standardnih monitora nego sa jednim ultrawide.

#3 Povezivanje više uređaja

Svaki monitor ima više HDMI/DP ulaza pa možete u isto vreme povezati više uređaja i lako prebaciti izvor.

Primera radi, ako imate dva odvojena monitora, na jedan možete povezati konzolu na HDMI2, a na HDMI1 svoj PC. U toku rada uvek možete lako promeniti izvor (ili uključiti konzolu pa će monitor detektovati novi uređaj) i imaćete na tom monitoru spremnu vašu omiljenu igricu. Na onom drugom monitoru ćete imati sve ono što ste radili, a možete i na brzinu otvoriti browser pa pronaći neki sadržaj o igri koju igrate. Mogućnosti su velike.

Istina je da ultrawide monitori mogu da prikažu dve slike istovremeno sa dva različita ulaza (picture-in-picture), ali nemaju svi tu funkciju. Takođe, nisu toliko fleksibilni jer je ukupan broj ulaza manje nego kod dva i više monitora.

#4 Lakše deljenje ekrana

Ako često delite svoj ekran sa drugima na daljinu, ultrawide monitori umeju da prave problem. Većina aplikacija za deljenje ekrana „ne zna“ kako da podeli ultrawide monitore pa ih emituju u punoj rezoluciji. To može biti problem ako sliku sa vašeg monitora na daljinu gleda neko sa standardnim monitorom.

Ukoliko imate više standardnih monitora, prosto sve što vam treba za rad prebacite na samo jedan monitor i taj monitor podelite. Aplikacija će preneti sliku sa tog monitora i druga osoba neće imati problema da vidi šta se nalazi na vašem ekranu. Na onom drugom monitoru možete držati nešto drugo, recimo beleške tokom intervjua i slično.

#5 Pomeri, okreni, rotiraj

Kada postavite jedan ultrawide monitor na sto, nemate mnogo opcija kako ćete ga podesiti. Možete da ga pomerate celog gore-dole ili rotirate levo-desno, ali to je to što se tiče slobode podešavanja.

Kada imate više monitora, možete svaki da podesite kako želite. Recimo, možete smanjiti ili povećati ugao između monitora i tako dobiti imersivnije radno okruženje.

Jedan monitor možete čak i okrenuti vertikalno (ako mu postolje to dozvoljava) ako često radite sa vetikalnim sadržajem: kodiranje, čitanje lista i spiskova, dopisivanje sa chatbotom, čitanje dugačkih dokumenata, i slično.

Dakle, možete podesiti radno okruženje baš onako kako želite za najoptimalniji rad ili igranje igara.

Kada je ultrawide bolje rešenje?

U suštini, kada želite da vam radno mesto izgleda malo lepše i u slučaju ako vam smeta razmak između monitora.

Igranje igrica može biti imersivnije, ali samo u slučaju ako je igra optimizovana za ultrawide monitore. Ukoliko nije, slika će samo izgledati razvučeno, a vi ćete „loviti“ informacije po ćoškovima monitora.

Gledanje filmova takođe može biti imersivnije, ali samo donekle. Kod klasičnih monitora imate crne linije gore i dole, a kod ultrawide su levo i desno. Pa sad šta vam manje smeta.

Ultrawide monitori jedino mogu biti zaista od koristi onima koji rade u programima kod kojih je širina krucijalna, recimo kod editovanja video snimaka i muzike. Dakle, sve što ima dugačak horizontalni interfejs, ovakvi monitori su definitivno bolje rešenje. Prosto taj format ekrana je tu potreban i sve one mane nisu bitne.