Vraćam se na Linux posle 13 godina (Windows gubi korisnike)

Da li ste primetili kako se po netu sve više pominje Linux? Više nego ikada, ljudi počinju da se okreću Windows alternativama kao što je Linux, a razlog nije jedan.

Naravno, udeo Windows-a na tržištu je i dalje veoma velik, ali ima trend opadanja dok OS X i Linux imaju trend rasta. Linux desktop sada imao udeo na tržištu od čak 4%. Možda deluje malo, ali to je znatan skok u odnosu na pre 2 godine kada je taj udeo bio svega 1.6%. Naravno, kada sagledamo sve moguće uređaje na svetu (IoT, telefoni, serveri, embedded sistemi, kućni uređaji…), Linux je ubedljivo na prvom mestu.

U ovom članku želim da bliže predstavim Linux prosečnim korisnicima u nadi da će makar neko preći sa Windows-a. Ali, želim i da opišem kako i zašto sam se nakon 13 godina vratio na Linux.

Pre svega da pojasnim par pojmova (nije bitno ako vas ne zanima previše): Linux je kernel (osnova), nije operativni sistem kao što je Windows. Na Linux-u su kreirani operativni sistemi (distribucije) koje možemo porediti sa Windows-om u smislu funkcija: imaju aplikacije, prozore, možete podešavati svašta nešto, i sl. Ipak, pojam „Linux“ se u narodu koristi i kao univerzalno ime za sve sisteme bazirane na Linux-u radi lakše komunikacije.

Glavni krivac – Steam

Ako bih morao da uperim prst u jednog „krivca“, to bio bio Steam Deck. To je konzola koju je Steam pre par godina predstavio, a koju pokreće… pogodićete – Linux (konkretno Arch distribucija).

Gejming je uvek bila ta jedna velika prepreka koju mnogi nisu mogli da premoste. Prosto, developeri nisu marili za Linux i većina igara nije radila na Linux sistemima.

Međutim, to se sve promenilo u poslednjih nekoliko godina, a ceo proces je ubrzao Steam sa svojom konzolom.

Steam je uradio odličan posao oko emuliranja Windows igara na Linux-u sa svojim „Proton“ kompatibilnim slojem. To je tehnologija koja „prevodi“ Windows funkcije u one koje „razume“ Linux što nam omogućava da igramo gotovo sve PC igre na Linux-u.

Preko Proton-a, velik broj Steam igrica radi na Linux-u bez problema, ili sa manjim „štucanjem“ oko podešavanja. Zapravo, u ovom trenutku samo nekoliko igara ne radi uopšte na Linux-u, a razlog je uglavnom nezainteresovanost developa tih igara da kliknu jedan taster i omoguće igranje njihove igre na Linux-u.

Budući da se Steam Deck veoma dobro prodaje, sve više developera igara želi da optimizuje svoje igre za tu konzolu (odnosno za Linux) ne bi li došli do što više korisnika. To je sjajna vest jer na taj način svi koji koriste Linux (ne mora preko konzole) imaju benefite.

Imam AMD procesor i grafičku i na Windows-u uvek imam problema sa drajverima i često se pogube u toku igranja igre pa izgubim FreeSync. Međutim, AMD drajveri su integrisani u sam Linux pa igre izvlače maksimalan potencijal grafičke i procesora.

U igrici Hell Let Loose, na Windows-u imam dosta FPS variranja. Recimo desi se da u nekim situacijama FPS padne na 50, a uglavnom varira između 70 i 95. Sa druge strane, na Linux-u ne mogu da dobijem 95 FPS, ali je zato FPS uvek stabilan oko 80-90. U toku igranja ove igre mnogo mi je bitniji stabilniji FPS nego tih dodatnih pet, i zato mi je ukupno iskustvo igranja mnogo bolje na Linux-u.

Uz to, Nvidia je u poslednje vreme nešto raspoložena jer su napravili veliki korak napred po pitanju Linux-a te su krenuli open-source putanjom – polako ali sigurno.

Kompanija Valve takođe aktivno doprinosi open-source projektima pa čak i popravlja greške i dodaje funkcije projektima koji su vezani za Nvidia grafičke karte (iako koriste AMD u svojoj konzoli).

A šta je sa igrama koje nisu na Steam-u? Ne brinite, postoji Lutris launcher preko kojeg možete igrati sve svoje omiljene igre bez obzira da li su na Steam-u ili ne. Prosto se ulogujte na svoj nalog i vaša kolekcija igara će se pojaviti u launcher-u.

Kao što vidimo, gejming na Linux-u je gotovo identičan kao na Windows-u, tako da to više nije barijera za prelazak na Linux.

Napomena: neki anti-cheat alati ne podržavaju Linux te zbog toga ni igre koje ih koriste. To je manji broj igara, ali postoje. Recimo, EasyAntiCheat igre rade bez problema, dok one koje koriste nProtect GameGuard ne rade.

Privatnost i bezbednost

Pored sve pristupačnijeg gejminga na Linuxu, privatnost je drugi velik razlog zbog kojeg se korisnici sve više okreću Linuxu.

Kao što smo imali prilike da vidimo u poslednje vreme, Microsoft donosi dosta upitnih poteza kada je reč o AI, ali i generalno „špijuniranju“ korisnika kroz Windows.

Još od Windows 8, Microsoft je uveo dosta telemetrije u svoj sistem. Čak i kada se sve opcije za prikupljanje podataka o navikama korisnika isključe, Windows i dalje šalje dosta podataka Microsoft-u.

To je tako jer korisnik nikada ne može isključiti baš sve opcije kako bi onemogućio Windows da šalje bilo kakve informacije svojoj matičnoj kompaniji. Osnovna telemetrija je uvek uključena.

Pored toga, Windows je sistem zatvorenog tipa što znači da niko ne zna šta sve sistem radi u pozadini. Njegov izvorni kod je tajna što uvek budi dozu sumnje kod korisnika.

Kako možemo verovati Microsoft-u? Da li sistem uvek šalje naše informacije bez obzira kako ga podesili? Na kraju krajeva, koliko je Windows bezbedan budući da na njemu radi „nekoliko“ developera?

Sa druge strane imamo Linux koji je otvoren, ceo njegov izvorni kod je dostupan svima na svetu i svako može videti šta i kako radi. Na njemu radi gomila developera iz celog sveta (daleko više nego na Windows-u) i sve što neko radi – neko drugi to nadgleda. Zbog toga je Linux mnogo sigurniji.

Isto tako je 99% Linux distribucija otvorenog koda, a u velikom broju slučajeva sami korisnici glasaju koje opcije će distribucija dobiti, a koje ne.

Linux svet je skroz drugačiji, kod Linux korisnika teško može proći nešto što ne prati filozofiju otvorenog koda, slobode, transparentnosti i privatnosti. Ako developeri neke aplikacije ili distribucije pokušaju da implementiraju nešto što bi se moglo kositi sa tom filozofijom, odmah se pobune i izdejstvuju svoje.

Ubuntu je primer kako jedna stabilna distribucija može izgubiti velik broj korisnika i poverenje zbog implementacije i najmanje telemetrije. Još uvek se nisu oporavili od tog fijaska i zbog toga svi drugi pažljivo biraju da li će uraditi nešto slično tome.

Dakle, Linux je daleko ispred Windows-a po pitanju privatnosti i bezbednosti. Ako ne želite da vas Microsoft konstantno špijunira kroz Windows, možda je vreme da probate Linux.

Napomena: Linux nije imun na viruse kao što mnogi misle. Postoje virusi za Linux, ređi su ali postoje. Ipak, više se prave za servere, a ne za kućne korisnike, pa je šansa da naiđete na virus veoma mala. Uz to, virus se dosta teže pokreće na Linux-u, odnosno nije tako lako da korisnik slučajno pokrene virus kao što je to slučaj kod Windows-a.

Cloud i Wine

Prošlo je vreme kada su sve aplikacije bile kreirane samo i isključivo za Windows. Danas najviše poslova obavljamo online, u veb pregledaču (Browser), odnosno u cloud-u. Neke aplikacije čak i postoje samo online i samo tako ih možemo koristiti.

Dobra stvar je što te aplikacije rade u Browser-u bez obzira koji operativni sistem imate. Dovoljno je da instalirate svoj omiljeni Browser (a svi su podržani na Linux-u) i to je to!

Konkretno, ja 95% posla obavljam u Browser-u tako da kada sam prešao na Linux samo sam instalirao moj Browser, prijavio se na nalog i mogao sam istog trenutka da nastavim sa radom.

Ipak, nisam mogao na Linux da pređem ranije jer sam morao za poslovanje da koristim programe koji su kreirani samo za Windows. Od nedavno su te aplikacije postale dostupne u cloud-u pa mi je svejedno koji sistem imam jer ih mogu koristiti u Browser-u.

Još jedno veliko olakšanje je što moj knjigovođa takođe koristi najnovije cloud tehnologije i open-source alate pa sve što mi je vezano za njega radi na Linux-u bez problema.

Kad sam već kod toga, ePorezi su dostupni u cloud-u kao i eUprava i eFakture. Sve radi u Browser-u i nije čak potreban ni čitač ličnih karata jer se može koristiti ConsentID.

Tu imamo i Microsoft Office – dostupan je u cloud-u. Mada, ipak bih preporučio alternative, ali za one koji moraju da koriste Office, imaju u cloud-u.

Za dizajnere, Canva i Figma se pokreću u Browser-u takođe.

To su samo neki primeri kojih sam se setio na brzinu, verujem da svakako većinu posla obavljate u Browser-u.

Naravno, postoje programi koji nikako ne mogu da rade na Linux-u (ili se veoma teško podešavaju). Primer su Adobe alati. Ako baš zavisite od Adobe alata onda ipak ostanite na Windows-u (mada ni tamo ne rade baš najbolje, ali to je Adobe).

Ako koristite samo Photoshop za osnovno uređivanje slika, možete koristiti besplatno cloud alternativu Photopea u Browser-u.

Sa druge strane imate i Wine – softver koji vam omogućava da Windows programe pokrećete na Linux-u. Trenutno je najbolje rešenje koristiti program „Bottles“ koji se oslanja na Wine, a nudi dosta dodatnih opcija i olakšava ceo proces oko instaliranja i pokretanja Windows aplikacija.

Dosta Windows aplikacija može da se pokrene preko Wine-a, a neke distribucije (npr. ZorinOS) čak i dolaze sa svojom verzijom Wine-a kako bi korisnici mogli odmah da pokrenu Windows programe dvoklikom na .exe fajl.

Ako svoj omiljeni program baš nikako ne možete da drugačije pokrenete na Linux-u, onda preostaje da nađete alternativu.

U mom slučaju, ja sam i na Windows-u koristio programe koji rade i na Linux-u pa nisam morao da tražim alternative. Svega 2 ili 3 programa nisu nikako radila pa sam našao alternative – koje su ispale čak i bolje.

A neke programe čak nisam ni morao da tražim za Linux jer su opcije koje oni nude već ugrađene u sam sistem koji sam odabrao – sjajno!

Koje distribucije preporučujem?

Distribucija ima mnogo i ne postoji jedna „najbolja“, svaka je unikatna na svoj način i svako bira onu koja mu odgovara. Ipak, nipošto ne morate da se zadržite na jednoj, možete u prvih mesec-dva probati više pa zabrati koja vam najviše odgovara.

Ja ću predložiti nekoliko za početnike čisto da imate makar nekakav orijentir.

Za prosečnog korisnika

Ako prosto želite da pređete na Linux i imate što manje glavobolja, a niste zahtevan korisnik, onda su moji predlozi:

• Mint (dosta toga je preinstalirano, najmanje treba da se podešava, ok izgleda, podseća na Windows, stabilan, baziran na Ubuntu)
• ZorinOS Core (moderan dizajn, podseća na OS X, stabilan, ređe se ažurira, baziran na Ubuntu)
• Ubuntu (dugo postoji, stabilan, izgled nije loš ali nekome se možda neće svideti, većina tutorijala na netu su za Ubuntu, baziran na Debian-u)
• Pop!_OS (dizajn je ok, dolazi sa preinstaliranim paketima koji su potrebni većini, olakšali su pokretanje Windows programa, nije toliko stabilan, ok i za gejmere, baziran na Ubuntu)

Za gejmere

Gejmerima treba distribucija koja je u koraku sa vremenom i koja se redovno ažurira. To kažem jer je za gejming bitno imati uvek najnovije drajvere, a u Linux svetu distribucije ažuriraju Linux kernel drajvere i pakete pa je bitno da se distirbucije ažuriraju često.

Ipak, ne ažuriraju se sve tako često pa je bitno izabrati distribuciju koja to radi, a neki primeri su:

• Garuda Linux (optimizovan za performanse, redovno se ažurira, kreiran za gejmere, baziran na Arch-u)
• Fedora (moj lični izbor, balans između stabilnosti i ažurnosti, redovno dobija nove drajvere i funkcije, lako se može optimizovati)
• Pop!_OS (optimizovan za Steam, ok za početnike, izgled ok, baziran na Ubuntu)

Za one sa slabijim računarom

Linux je sam po sebi dosta lagan, ali distribucije umeju da dodaju mnogo toga pa neke ispadaju iz tog ranga „laganih“. Naravno, što je distribucija laganija, ima manje mogućnosti, ne izgleda moderno, fali nekoliko opcija, i slično.

Prednost je što možete udahnuti novi život vašem starom računaru. Ako imate neki računar koji je ok ali ne može da se instalira moderniji sistem, ove Linux distribucije su pravi pogodak.

Ovo su neke laganije Linux distribucije koje preporučujem početnicima (od najlaganijih to manje laganih):

• Puppy Linux (veoma lagan)
• Q4OS (veoma lagan)
• Bodhi Linux (veoma lagan)
• Xubuntu (dosta lagan)
• Linux Mint XFCE (donekle lagan)
• MX Linux (donekle lagan)

Moj izbor nakon 13 godina

Mnogi ne znaju, ali moj primarni sistem nije bio Windows već Linux, tačnije Ubuntu (i varijacije). Čak sam svoje kopije Ubuntu-a poručivao na CD-u direktno od Canonical kompanije (nisam našao bolju sliku):

Windows sam morao jedno vreme da koristim dok sam studirao i na poslu, ali više ne moram pa sam rešio da se vratim na Linux.

Posle toliko godina, situacija u Linux svetu se značajno promenila na bolje, a Ubuntu na gore, pa sam potražio alternative. Na svojim serverima sam sve vreme koristio Linux, ali nisam mnogo pratio dešavanja u desktop svetu.

Postavio sam 3 uslova i počeo da tražim distribuciju koju ću koristiti svakodnevno:

1. Da se redovno ažurira, a da je stabilna
2. Da je dobro podržana (da ima budućnost)
3. Da podržava BTRFS

Nakon testiranja nekoliko distribucija koje ispunjavaju ove uslove, na kraju sam se opredelio za Fedoru KDE.

Zašto Fedora i zašto KDE?

Kada se radi o Linux distribucijama, njihovi osnivači uglavnom biraju dva puta: da sve bude maksimalno stabilno, ili da sve bude uvek ažurirano i u koraku sa vremenom.

Sa jedne strane je super kada je sve stabilno, ali je problem što onda moram da čekam po godinu dana da dobijem nove drajvere za grafičku, nove tehnologije, verzije aplikacija, itd.

Sa druge strane sviđa mi se kada dobijam ažuriranja čim se pojave, ali onda moram biti svestan da sistem neće biti tako stabilan i nešto može da se pokvari.

Fedora je zlatna sredina između ta dva: veoma brzo izdaju ažuriranja, ali urade testove ne bi li se uverili da je sve ok i stabilno. Najbolje iz oba sveta.

Pored toga, Fedora postoji dugo, ima dobru podršku, ima gomila tutorijala na netu, sve se lako podešava i prosto radi.

Tu mi je još bitno što Fedora podržava BTRFS pa mogu u roku od 2 sekunde napraviti bekap cele Linux particije, nešto pokvariti i za par sekundi vratiti taj bekap. BTRFS je pravi spas za one koji vole da eksperimentišu.

I na kraju, zašto sam izabrao KDE varijaciju?

KDE je „Desktop environment“, odnosno okruženje koje vidite kada uđete u sistem. Podrazumevana Fedora varijacija dolazi sa Gnome okruženjem (baš kao i Ubuntu recimo), ali Gnome nikako nisam mogao da prihvatim.

Naime, Gnome je veoma ispoliran, vema je lep osećaj koristiti Gnome, ali je i veoma ograničen. Njegov Mutter (zadužen za prozore) veoma baguje, ne mogu da „nateram“ Gnome da mi otvara određeni prozor uvek na isto mesto, i sl. To je samo jedna od najiritantnijih stvari, a ima ih dosta. Prosto, ne mogu Gnome da podesim da radi onako kako ja želim.

KDE je sa druge strane skroz slobodan, ima milion opcija i svako možete podesiti svaki aspekt ovog okruženja. Mogućnosti su neograničene. Nije baš ispoliran kao Gnome, ali budući da se može podešavati skoro sve, svako može napraviti da izgleda kako želi.

Tako da sam na kraju dobio:

1. Sistem koji se redovno ažurira, a opet je stabilan
2. Radno okruženje koje mogu podesiti baš po svom ukusu

Ipak, Fedoru ne bih preporučio početnicima, onima koji nikada nisu videli Linux. Moj predlog je da probate neku početničku distribuciju čisto da isprobate Linux pa posle možete birati svoju omiljenu distribuciju.

Odmah ćete znati da li vam neka distribucija odgovara ili ne, i sami ćete poželeti da je menjate (teško da ćete naići baš na pravu iz prve). I to je skorz ok, Linux je takav, imate mnogo opcija, niko vas ne uslovaljava da koristite nešto određeno.

Za kraj

Nadam se da je ovaj članak koliko-toliko pomogao nekome da se odluči za prelazak na Linux. Ako ste prešli tek sada ili pak koristite Linux već neko vreme, napišite ispod u komentaru za koju distribuciju ste se odlučili i zašto.

Ako se niste još uvek odlućili da pređete na Linux jer niste sigurni oko nečega, opet možete u komentaru ispod postaviti pitanje i pokušaću da odgovorim (ili ako neko drugi ima odgovor neka slobodno napiše).